Можда ће вам бити занимљив податак да ово пише жена која уствари није мама, али се прихватила ове улоге како би једној девојци и себи улепшала живот током једне школске године.
Сасвим случајно се ово десило јер је готово у последњем тренутку Ајлин остала без породице домаћина. У питању је девојка Лутфије Ајлин Озонур из Истанбула, Турска. Нисам се двоумила око тога да је ја примим у свој дом, али ми је недоумица била умем ли ја то. Да ли сам довољно добра? Одговорна? Никада нисам била у тој улози и плашила сам се себе.
Живим сама и питала сам се да ли ће то бити необично будућој ученици наше школе. На моју срећу девојка живи само са мајком па је ово испао добар спој. Знала сам да ћу се добро снаћи у свему осталом: од повећаних обавеза у домаћинству до решавања проблема младих тог узраста. Радим у школи ( Гимназија у Врбасу ) и са те стране сам могла доста да допринесем да се њен боравак ту лакше организује, сарадња са професорима је директна , а и предност је добро познавање система.
Први сусрет је био пун позитивне стрепње, љубопитивости, узбуђења и међусобних симпатија. Волонтерка Душица која је била у пратњи од Београда до мене помогла нам је да се разбије трема и крене упознавање. Први сати пролазе у забави, много нових младих лица, луна парк, моје мале братанице…..Наредног дана дочекали су је сви ученици њеног будућег разреда и организовали се да јој праве друштво за шетање градом, базен, вечерње изласке…..Ово се наставило и даље и захваљујући свима њима, а нарочито пријатељици Исидори, ужива у боравку у нашем граду и школи.
Мој живот је обогаћен једним потпуно новим искуством, сталним поређењима, учењем,новим обичајима, речима, јелима, слушањем другачије музике и говора до тога да заједно посећујемо вежбе пилатеса и зумбу, а и путујемо по Србији и иностранству. Признајем да смо више као цимерке и другарице, а улогу маме узимам када треба контролисати да ли су испуњене све обавезе и када је чекам да се врати из града. Ајлин је веома задовољна и за себе каже да је имала невероватну срећу што мене изузетно радује.
Важно је напоменути да је подршка АФС-Интеркултура стална и да добром организацијом се труде да боравак ученицима учине лепшим, а и безбедним због редовног надзора, а тако и да „родитељима“ помогну саветима и подрже их у свему. Постоји још један диван део, а то су честа дружења за све који сарађују са њима: од пикника, семинара, коктела, путовања……Огромно је богатство упознати дивне и добронамерне људе који су се окупили око ове организације и већ сада знам да сам међу њима стекла бројне пријатеље.
Тек сам неколико месеци у овом програму, а моје задовољство је огромно. Унапред се радујем свим новим искуствима која ме очекују и са осмехом попратим сваку нову активност везану за размену средњошколаца са иностранством.
Свима препоручујем да се определе за ову невероватну авантуру која вам живот боји прелепим бојама свакога дана. Можда желите да упознате свет? Крените тако што ће те га довести у свој дом.
Снежана Шкрбић, професор историје
Врбас