Дуго сам размишљала како да испричам своја искуства о томе како је то бити породица домаћин, а да се не понављам са многима који су писали на сличну тему (а свако ко је био породица домаћин има бар нешто да каже!) и да се текст који почнем не претвори у књигу, с обзиром на то да количина мисли, успомена и закључака који су остали после троје ученика на размени које зовем браћом и сестром премашује оквире једне стране. Одлучила сам да своја знања претворим у савете будућим браћама и сестрама домаћинима. Надам се да ћу на овај начин помоћи онима који жељно ишчекују своју браћу и сестре из иностранства, али и онима који се још увек нећкају да ли да угосте ученика на размени и мисле да ће им улога хост брата/сестре тешко пасти. Из мог угла је одлука врло једноставна – ако имаш жељу да границе својих видика прошириш, да научиш нешто више о свету, људима, али и о својој околини, да некоме помогнеш да спозна твоју државу и културу онако како је ти видиш, и да стекнеш приљатеља за читав живот, ти си већ на добром путу да будеш најбољи брат/сестра домаћин на свету!

Естер, ученица из Белгије, тада смо трећи пут били породица домаћин

Ево неколико савета које ја, као неко ко је три пута прошао кроз ову причу, могу да пружим:

  1. Омогући му да се осећа да ту припада и да је добродошао. 

Пре него што ученик дође, обезбеди место које ће бити само његово. То може бити сто, полице, ормар или неки део собе који ће он моћи да попуни како год жели и да се осећа да је то његов лични простор. Ова мала оаза „свог простора“ у страној кући и држави, помаже да се ученик осећа као код куће. Наравно, немој да улазиш у његов лични простор и дираш његове ствари, већ поштуј његову приватност. Јако је важно да он има поверења у породицу, од самог почетка.  Ми често и дан данас називамо одређене делове куће именима ученика који су их користили (Ћавијев сто, Естерина соба, Љошин ормар, итд.)

2. Буди стрпљив када те пита за помоћ око учења језика. 

Не очекуј да ћеш моћи од самог почетка да комуницираш са својим братом или сестром из иностранства као што то чиниш са својим друговима и вршњацима. Некада им је потребан подстицај да почну да уче твој матерњи језик (који, признаћеш, није најлакши). Подржи их, преводи и покушај да им објасниш зашто се нешто каже тако како се каже.  А уколико ученик покаже жељу за учењем језика од самог почетка и жели да учи што више, а ти се баш и не сналазиш у материји граматике српског језика и не знаш да објасниш сваки падеж, промену и правила, ништа страшно, питај и ти неког за помоћ. Ту су професори, другови, родитељи, па ћете заједничким снагама сви нешто научити. Немој да одустанеш и пребациш се на неки други језик као вид комуникације само зато што ти је досадило да објашњаваш. Биће ти много драже и слађе да се и после седам година шалите на српском и сећате се како је било забавно док су учили језик и изговарали неке речи погрешно (увек волим да се сетим како је Ћави из Чилеа рекао: „ти си баш здела!“ уместо зрела)

За Интеркултуру смо сазнали преко прилога на телевизији и одлучили да примимо Ћавија

3. Пусти га да стекне своје пријатеље. 

Немој да форсираш да се уклопи у твоје друштво. Уколико се поклопи да се и са њима одлично слаже, то је дивно, моћи ћете заједно да се дружите! Међутим, колико је често да и рођена браћа и сестре буду у кругу истих пријатеља? Вероватно твоја старија сестра има своју најбољу другарицу, а ти своју. Тако пусти и њега да пронађе своје пријатеље, чак и ако то друштво можда не би било твој избор. То је сасвим у реду, уколико од почетка схватиш да је твоја улога је да будеш брат/сестра, а не најбољи друг/другарица, биће ти лакше да прихватиш да можда имате различита интересовања и волите различите врсте дружења.

4. Буди искрен.

Ако ти нешто смета у његовом понашању, немој да то држиш у себи. Реци му све шта осећаш и покушајте да се договорите како да направите компромис. Конлфикти су неминовни, али је важно како се са њима носите и како из њих излазите. Немој да се плашиш искреног разговора. Ако ти према њему будеш искрен и отворен, он ће научити да ти верује и знаће да може да ти се повери. Запамти да ти треба да будеш његов ослонац и подршка и да му помогнеш да се прилагоди твојој породици. 

5. Буди радознао о његовој држави и култури.

Имаш јединствену прилику да из прве руке сазнаш све што те занима о животу, храни и обичајима у другој држави. Искористи то! Ово ће бити забавно и теби и ученику на размени, он ће се осећати поносним да ти исприча нешто о својој земљи, као прави мали амбасадор, а ти ћеш сазнати нешто што другачије не би могао, осим ако не отпутујеш у ту неку далеку земљу. Не стиди се да питаш да упореди неку појаву или обичај из своје културе са обичајима у твојој култури. Тако ћеш ти разумети њихове традиције, а он, уз твоју помоћ, традицију наше културе.

Угостили смо и Алексеја из Русије

Једино што ти преостаје да би био најбољи брат/ сестра домаћин јесте да се пријавиш за ово невероватно искуство! Ако се твоја породица одлучи да угости ученика на размени, очекујте много смеха, загрљаја, авантура, а на крају и недостајања по њиховом повратку у своје земље. Ипак, оно што је најлепше је да остајете заувек повезани успоменама, ма колико да сте километара удаљени, а ваши поновни сусрети су непроцењиво дирљиви. 

Срдачан поздрав свим будућим породицама домаћинима,

Душица Салопек