Зовем се Дарија Стефановић, имам шеснаест година и долазим из Горњег Милановца. У свет Интеркултуре сам ушла са својих седам година и одмах ме је опчинио. Моја мама је тада почела да волонтира у овој организацији и своје одушевљење је пренела на целу породицу. Стално су нам долазили странци, мама је путовала, доносила сувенире, храну и уз све то су увек ишле занимљиве приче, нова пријатељства и одушевљења. Ове године, док сам ја на размени, моја породица је угостила ученицу из Италије.
Онда сам у свом осмом разреду добила могућност да учествујем на Летњем кампу Интеркултуре у Немачкој и вратила се са новим погледима на свет и решила да такав свет буде део мог живота. Управо због тога сам одлучила да ову школску годину проведем у Шпанији. Живим у југоисточном делу Шпаније, регион Мурсија, у једном малом, али преслатком граду који се зове Каласпара. Од самог почетка сам окружена предивним људима, најпре мојим драгим родитељима, Енрикеом и Дори, мацом Питом и псом Пепијем. Омиљени део дана је вече, заједничка вечера, тада причамо о свему, смејемо се, правимо планове, гледамо филмове и уживамо. Прошло је мало више од два месеца, а већ сам се много везала за све њих. У мојој породици се сјајно кува, али најбољи мајстор је бака код које сваки дан идем на ручак. Захваљујући њој, упознала сам многа традиционална јела Шпаније и стварно су изузетна. Понешто сам већ научила да спремам, тако да доносим нове рецепте у Србију! Има прелепих сланих јела, морам да споменем чувени шпански пршут, много добрих сирева, паељу, али мени се, као сладокусцу, највише допада чурос и то са топлом чоколадом који се углавном једе за доручак недељом.
У школи се осећам лепо, научила сам већ прилично добро овај дивни језик тако да ми је све лакше и лепше. До школе ми је потребно десетак минута шетње, обично идем са другарицама из одељења, увек смо прва смена и настава траје од 8 и 15 до 14 и 15. Часови трају 55 минута и имамо само једну паузу за ужину која траје 30 минута. Ученици се професорима обраћају именом, али са пуно поштовања. Професоре могу увек да питам за помоћ и сви се труде да ми помогну. У мом градићу живи још једна девојчица која је на размени. Она се зове Зое, долази из Швајцарске и са њом проводим такође доста времена. Нас две делимо сличне проблеме и лакше их превазилазимо. Она и ја смо се укључиле у Градски хор и одласци на те пробе су заиста право задовољство.
За крај, шаљем вам фотографију заласка сунца у Мурсији. Прелеп је!
Пуно поздрава,
Дарија