Ciao!

Зовем се Kатја, долазим из Подгорице и ове школске године учествујем у годишњем програму размене ученика средњих школа у Италији и живим на југу Сицилије. Још од малих ногу ме је привлачила Италија својом вјековном културом и бројним знаменитостима, топлим и срдачним народом са изврсним кулинарским вјештинама и својим дивним пејзажима. Захваљујући Интеркултури, ове године имам прилику и част да живим у земљи, у колијевки умјетности и културе Европе.

Члан сам четворочлане породице са којом живим у кући крај мора. Ту су и кућни љубимци без којих мој боравак не би био исти! У слободно вријеме волим ићи у шетњу са породицом и љубимцима, сјести надомак мора и уживати у заласку сунца. У кругу породице и пријатеља осјећам се прихваћеном и бољи амбијент за живот нисам могла ни да замислим.

Моја мама домаћин и ја
Као што сам рекла, без љубимаца се не може замислити породични живот у Италији

Доћи у мјесто где је све непознато је застрашујуће, али истовремено и узбудљив изазов. Бићу искрена, није лако направити други живот, на другом мјесту, али је и те како вриједно труда. Оно најпотребније што треба спаковати у кофер са са собом јесте упорност. Програм размјене је непроцењиво искуство којим се, одрицањем ствари на кратак период, стиче знање за практичан живот, а то је знање које се не може научити ни из једне књиге.

Што се тиче италијанског језика, немам проблема са комуникацијом с обзиром на то да сам га учила као трећи језик у основној школи, па ми је то мало познавање језика од великог значаја на почетку програма. Што се тиче хране, све што желим рећи јесте да се не каже узалуд да је италијанска храна најбоља и најукуснија. Надам се да се нећу вратити са размјене са неколико десетина килограма вишка.

Моје друштво у школи
Моје одељење

Суштина програма размјене поред упознавања друге културе јесте разумијети боље и завољети своју сопствену културу. Човјек у ствари није свјестан колико зависи од свега што му је драго, све до кад то и не напусти. Ово је искуство које се ријечима не може приближити, већ да би се разумјело, треба се преживјети. На крају,задовољство је имати мјесто и људе које можеш називати својим другим домом.

Пуно поздрава са Сицилије,

Катја