Ciao a tutti!
Ја сам Милана Јовановић, 17 ми је година и долазим из Зрењанина. Ову школску годину проводим у Италији, на Сицлији, у једном историјском граду који одузима дах својом лепотом – у Сиракузи! С друге стране, моја природна породица је ове године угостила ученицу из Италије.
Годинама сам маштала о одласку на размену. Желела сам да увидим колико је свет заиста велик и научим да се снађем у њему, да упознам боље и себе, а и све људе који ме окружују. Желела сам да научим да живим на неки потпуно нови начин и да размишљам на језику који никада раније нисам учила.
Искрено, очекивала сам да ће Сицилија бити сличнија мом дому него што јесте. Рачунала сам на то да сам још у Европи, и нисам толико далеко као што сам могла бити – али сам ипак била у потпуности шокирана преласком у нови свет. Сећам се да, приликом интервјуа за добијање визе, причала сам са једним човеком који ми је рекао да је Сицилија у потпуности други свет. Међутим, поверовала сам му тек након што сам први пут слетела овде, преплавио ме је топлотни талас и угледала кактусе и палме.
Очекивала сам да ћу током ове године сазрети, али сам обећавала свом граду да се нећу доста променити. Међутим, овде одрастам брже него што сам очекивала, и учим свакодневно нешто ново о себи и свету. Мислим да не знамо у потпуности које су нам границе до их сами не испробамо. Способнији смо за више него што мислимо да јесмо. Најбитније што сам научила до сада је да сам увек ту за себе, научила сам да се изузетно ценим и поштујем и уздижем своју државу, али тако и све друге. Упознала сам доста људи широм света који су ме научили много чему и са којима сам се врло брзо зближила, међу којима сам некако нашла свој дом, и могу да кажем да сам становник света.
Породица у којој сам није идеална, међутим, ускоро ћу прећи у другу породицу. Захвална сам на свему што су учинили за мене, али се нажалост нисмо поклопили по питању карактера и ова промена ме је само научила да се из свега увек може извући добра страна и боравак са њима ме је научио много чему што иначе не бих знала да сам од самог почетка као код своје куће.
Град у ком сам је предиван. Има много историјских знаменитости, приморски је и на самом југу, тако да је и сада, крајем новембра, око 20 степени. Заиста је опчињавајућ и не личи нити на једно место које сам икада раније посетила. Такође, у близини се налази и фарма фламингоса!
У Италију сам дошла без икаквог предзнања језика. У почетку је споразумевање било веома решко – овде доста људи не прича енглески. Не дозволите да вас то уплаши, додуше! Тако је и боље. Породица у којој сам није знала нити реч енглеског тако да је у почетку заитса било јако тешко. Међутим, након свега два месеца без проблема сам почела да се сналазим на италијанском! Мој савет је да језик само треба вежбати, и вежбати, без страха. Нико се неће смејати вашим грешкама, људима је драго што пкушавате.
Школски систем је доста другачији од нашег. Прво, у мом граду готово све школе иду и суботом. Настава траје од 8.05 до 13.05., а часови су по сат времена, са свега једном паузом од 10 минута. У почетку ми је било тешко да се навикнем на само један дан викенда, али сада ми је искрено драго што друштво из школе виђам 6 пута недељно! Оцене се крећу од 1 до 10, постоји и пола оцене, и није ми сасвим јасно како да их поредим са нашим системом.
Италијани као народ су прилично весели, отворени, комуникативни, гласни и срдачни. Храна и породица су им на првом месту. У школи ме сваког дана дочека питање – “а шта си јела за ручак и вечеру јуче?“. Није стереотип да се много једе паста. Ми је једемо 6 пута недељно, обично за ручак, али понекад и за вечеру. Такође сам пробала доста тога што нисам очекивала – као коњско месо, или помфрит на пици! Италијани доста цене и када се трудите да им представите своју културу – поготово кроз стомак. Такође ми је у почетку било веома тешко да се навикнем на искључиво сладак доручак. Прво што су ме питали када сам дошла, било је, једем ли чај или млеко за доручак, на шта сам се ја само насмејала.
Морам да признам да размена није лака, и сви имамо своје тешке моменте, али је дефинитвно вредна свих падова. Научила сам много тога о свему, и што је било, и што ме тек чека, и заувек ћу бити захвална на томе. Увидела сам да не мораш да одеш далеко да би наишао на чиав нови универзум и схватила колико је свет заправо огроман, а мали. Стекла сам пријатељства која знам да ће трајати доживотно и већ сада знам да ће вратити се кући бити теже него доћи овамо. Размену бих препоручила свакоме ко жели да окуси мало света и помало изазове себе.
Заиста нисмо свесни својих способности ни вредности.
Научила сам да је могуће све.
Шаљем вам један топли, морски поздрав са Сицилије!
Милана J