Зовем се Kатарина Страхинић и долазим из Новог Сада. Оно што ме је подстакло да се укључим у програм размене јесте да научим нову културу и упознам нове људе. Ово је најбоља прилика за стицање нових пријатељстава и то са свих страна света.
Размена ми је проширила видике и променила поједина мишљења. Желела бих да и остале подстакнем да се прикључе програму размене. Добијате, а немате шта да изгубите. Моју породицу домаћина чине млади брачни пар и сестра од 9 месеци. Током зимског распуста били смо на скијању у Норвешкој. Често идемо на разна породична окупљања и вечере. У слободно време играмо душтвене игре и разговарамо.
Што се тиче хране, углавном нема толико разлике. Једина разлика је што је њима вечера главни оброк, а нама ручак. Такође, воле да мешају слано и слатко, што код нас није баш заступљено. Школа почиње у 8 часова, а завршава се у 14:10 или 15:20. Да бих дошла до школе, прво возим бицикл до аутобуске станице, а она идем аутобусом до школе. За то ми треба неких 45 минута. Људи овде најчешће живе на селу и у кућама. Ја живим у малом месту Вејен. Школе су доста опуштеније, јер се труде да вам то буде као друга кућа. Језик није лак. Трудим се да га самостално научим, али ми такође помажу и друштво и породица домаћин. Најлепше искуство које сам имала у школи јесте мјузикл. Ја свирам виолину, па сам одлучила да се прикључим музичкој секцији. И то је један од савета свим будућим ученицима на размени – нађите неки хоби, оно што волите да радите или можда нешто што никад нисте пробали. То је добар начин да упознате нове пријатеље, али и да некада, у тренуцима носталгије, не размишљате како је код куће. Доста смо вежбали и такође спавали у школи за викенд, што је мени било јако занимљиво. Најтеже ми је можда да разумем на часовима, али се труде да ми преведу шта треба да урадим.
Поздрав из Данске!